NAJNOVĚJŠI ČLANKY

NAJČITAJEMI ČLANKY

Wogastisburg / Вогастисбург

Kralj Samo, p'rvij kralj Slovienov, freska iz Znojemskej rotundy / Краљ Само, първиј краљ Словіенов, фреска из Знојемскеј ротунды  

Wogastisburg – dreviena tv’rdja kdie je byla slavna bitka meždu vojskami vladyky Sama i franskego kralja Dagoberta I.   Bitva je byla v letah 631(632)  i slovienske vojsko je porazilo na glavu zagranične franske vojsko. Mnogo franskih vojnikov je bylo pobito i ostalni sut ubiegali nazad. V miestie bitvy je ostal jih tovar i drugi vojeni veči. Posle togo, slovienska vojska povtorno, v tečeniji peti  let, sut atakovala prigranične prostory franske d’ržavy, imenovano častj zvanu Durynsko.
Вогастисбург – древіена тв’рдьа кдіе је была славна битка между војсками владыкы Сама и франскего краље Дагоберта И.   Битва је была в летах 631(632)  и словіенске војско је поразило на главу заграничне франске војско. Много франских војников је было побито и остални сут убіегали назад. В міестіе битвы је остал јих товар и други војени вечи. После того, словіенска војска повторно, в теченији пети лет сут атаковала приграничне просторы франске д’ржавы, именовано часть звану Дурынско.

 

 

V tih dobah je dosegla Samova d’ržava najviše teritorialne razvitije.  Poraženije franskih vojsk je imalo velikij oglas v drugih slovienskih krajinah. Naprimier srbskij vojevoda Dervan je otpadl ot Dagoberta i vhodil pod Samovu vladu.
Samova d’ržava je byla razprostrena ot Dervanova Srbska črez dnešne krajiny Čeh,  Moravy, Slovenska, do izhodnih Korutan, tamo kdie je byla krajina vladyky Valluka. Glavna stolica d’ržavy je byla vierodostojno niekdie na prostorah južnej Moravy, tamo kdie potom je bylo centrum Velikej Moravy. S‘vez  slovienskih plemen pod vladoj vladyky Sama je bylo p’rve uspešne obrano-vojene dvignutie protiv zagraničnim vojskam Frankov i Avarov.
В тих добах је досегла Самова д’ржава највише териториалне развитије.  Пораженије франских војск је имало великиј оглас в других словіенских крајинах. Наприміер србскиј војевода Дерван је отпадл от Дагоберта и входил под Самову владу.
Самова д’ржава је была разпрострена от Дерванова Србска чрез днешне крајины Чех,  Моравы, Словенска, до изходних Корутан, тамо кдіе је была крајина владыкы Валлука. Главна столица д’ржавы је была віеродостојно ніекдіе на просторах јужнеј Моравы, тамо кдіе потом је было центрум Великеј Моравы.  С‘вез  словіенских племен под владој владыкы Сама је было п’рве успешне обрано-војене двигнутіе против заграничним војскам Франков и Аваров.

 

 Freska kralja Sama (1034) / Фреска краља Сама (1034)

 

Dnes ne jest znano kdie je ležela tv’rdja imenovana Wogastisburg. Imajeme niekoliko važnih kandidatov. Dle českih istorikov sut najvažniejšimi kandidatami dva v’rhy. Jedin iz njih jest v’rh zvanij Rubín ležuštij u grada Podbořany, kdie je byla objavena fortifikačna tv’rdja iz 7-10. vieka i iz zemje izkopany vojeni veči sloviensko-avarskego proizhodienija.
Днес не јест знано кдіе је лежела тв’рдьа именована Вогастисбург. Имајеме ніеколико важних кандидатов. Дле ческих историков сут најважніејшими кандидатами два в’рхы. Једин из њих јест в’рх званиј Рубин лежущиј у града Подборьаны, кдіе је было објавена фортификачна тв’рдьа из 7-10. віека и из земје изкопаны војени вечи словіенско-аварскего произходіенија.

 

  gora Rubín / гора Рубин

( 50.254167° N, 13.437778° E ) - Google Earth

 

Drugim važnim kandidatom je stolova gora  zvana Úhošt' u grada Kadaň. Zanimliva je etymologija slova „ Úhošt' “.  Miesto je niekolikrat premienilo svoj nazev i bylo v starih dobah zvano Ugoštj – Vugošč –  Vogašt.  Jest možno, že franskij  letopisec neznajučij dobro slovienskij jazyk, prosto je napisal v knigu Wogastov grad ili Wogastis-burg.
Другим важним кандидатом је столова гора  звана Угошть у града Кадањ. Занимлива је етымологија слова „ Угошть “.  Міесто је ніеколикрат преміенило свој назев и было в старих добах звано Угошть – Вугошч –  Вогашт.  Јест можно, же франскиј  летописец незнајучиј добро словіенскиј јазык, просто је написал в кронику Вогастов град или Вогастис-бург.

 

 stolova gora Úhošt' / столова гора Угошть    (50.362243° N, 13.252319° E) - Google Earth

 

(ns)


vtorek, 23. Maj 2017

PARTNERI

NAŠ PROJEKT




BESEDUJTE S NAMI NA FACEBOOKU

TECHNIČSKA OBSLUGA

PUBLIKOVANJE ČLANKOV