NAJNOVĚJŠI ČLANKY

NAJČITAJEMI ČLANKY

Јест ли можно и јест ли треба имати универзалниј меджусловіенскиј језык?

Многи људи на Интернету пишут, же наша работа јест лиха и непотребна. По јих зренији вси људи въкупіе с Словіенами на свіету можут беседовати само Енглијски и не имаје смысл јим творити ніејакы универзалны меджусловіенскы језык. Мыслиме, же то правда не јест. (verzija ovego članka v latinici jest tu)

 

1-иј аргумент: Близкост Словіенских језыков

Словіенски народы в прошлем времени біеху и доднес јештіе сут к себіе много близки. Льуди из различних словіенских народов беседуют друг с другом в својих родних језыках и хочут разумити себіе (наприміер в бызнису, туристикіе, културіе, чрезграничнеј кооперацији, ...). Пројект новословіенскего језыка јест научна формализација такеј универзалнеј словіенскеј речи на базе старословіенскего (църквенословіенскего) језыка.

Лингвисти знают, же днес вси словіенски језыки заједно имают приближно 1200 универзалних словіенских слов. (Јако каже напр. научна книга проф. Вечеркы: Језыкы в компарацији 2., ISBN 978-80-85494-87-7) Паче јест јештіе прибл. 600 других слов, иже не сут заједно в всих језыках, но сут знајеми в јих части (напр. специфичне слова из южнословіенских, западнословіенских језыков итд.)

Навыше, старословіенскы (и јего младіејша форма църквенословіенскы) имаје корпус прибл. 6000 слов, иже сут по великеј части доднес добро разумиви и новословіенскы језык јих користи. Може быти, же много таких слов в модерних језыках уже не имајеме (напр. модерны Русскиј језык не имаје слово "очи" јако имајут други словіенски језыкы), но обаче ови слова знајеме, бо сут користіени в поезији, църкви, културе, знајеме јих јако архаисмы в идиомах и в подобних словах итд.

2-иј аргумент: Мала уровень знанија Енглијскего језыка в болшеј части Словіенскеј популације

Колико из приближно 400 милионов Словіенов и славојезычних људиј на свіетіе (Татари, Казахи, Монголи, Бурјати, ...) знаје Енглијскы језык лушче јако јего 1000-2000 слов, знаје грамматику енглијских глаголов, ... ?

3-иј аргумент: Стандарды Е.У. на језычни изпытанија

Европска Унија имаје цертификирани стандарды A1, A2, B1, B2, C1 i C2 на уровнье знаниј тузих језыков. (позрете на подробне пописаније: http://europass.cedefop.europa.eu/LanguageSelfAssessmentGrid/en) Тест на цертификат категорије C1 јест нам много интересниј, бо имаје в детаиле

1) Писану част теста (време писанија: 4 часы = 240 минут)

а) Поразуміеније читанему тексту в числе 1200-1400 слов с помочиј книжнего словника.
б) Знаније написати текст на ніејаку тему в числе приближно 500 слов.
ц) Разумити и репродуковати информацију из говоренего слова дългего приближно 8 минут.
д) Знаније грамматикы и лексикалнеј структуры језыка.

2) Вербалну част теста (време беседованија: 25-30 минут)

а) Реакција на нормални ситуације из живота, разумити пытанијам и отвіетити на пытанија.
б) Знаније специфичних терминов из специфичнеј области живота, из којеј јест кандидат теста (напр. учитељ имаје област школы, продавник имаје област търговины итд.).
ц) Знаније презентирати своји љубими книгы или филмы или хоббы. 

Ово значи, же потенцијално вси Словіени можут без великего ученија діелати тест из новословіенскего језыка на цертификиранеј уровньи C1!

Сегда имајеме в Европскеј Унии пет западнословіенских језыков и два южнословіенске језыкы. Мимо своју държаву јештіе имајеме људи от четырих южнословіенских језыков и четырих изходнословіенских језыков. То јест въкупіе петнадесет великоподобних језыков. Кој једин репрезентативниј словіенскиј језык може Европска Унија себіе избрати за репрезентанта тутеј группы? Русскы, иже јест из најболшеј словіенскеј крајины, но јест мимо ЕУ, имаје свою специалну абецеду, и јест лингвистично далеко от средины словіенских језыков? Или језык полскы, иже јест от најболшего словіенскего народа в ЕУ, но јест специфично севернозападны и такоже далеко от средины словіенских језыков? Приміеријте себіе всесловіенску универзалност језыка русскего, полскего и новословіенскего и представте себіе економични, организачни и обштински приносы, јако ли бы информачни тексты на товару, кратки тексты в станицах или аеропортах, в аутобусах и влаках или самолетах были написани не толико в германских и романских језыках, но такоже в нашем једнем универзалнем и политичско неутралнем словіенскем језыку добро разумивем всим Словіеном.

4-иј аргумент: Пасивне разуміеније новословіенскему језыку

Новословіенскы језык подимаје специјалну модерну форму ученија тузих језыков: Рецептивне ученије новего језыка чрез другы јему подобны језык. Ова метода ученику помагаје бързо пасивно разумити новему језыку и даваје јему можност коммуникације с другими людими без потребности знати јих језык. Наприміер, буде ли себе Словак учити Булгарскы језык, първе дны може говорити с Булгарами новословіенски и последованіе буде придавати до структуры својего новословіенскего језыка нови слова и грамматику из јему учимего Булгарскего језыка. Ове прогресивне міешаније језыков јест можне само с језыками от једнеј јазычнеј группы. Енглијскиј језык тако помагати не може.

Најболша проблема разуміенија между Словіенами из различних крајин не сут слова јих језыков. Болша част наших језыков държи много подобни слова. Напр. јест ровне, говориме ли "чланек" или "чланак", "богатего" или "богатого", "между" или "меджу", "будущиј" или "будучы" итд. Но велика проблема може быти в грамматике. Напр. Словіен из севернеј крајины незнаје южнословіенске будуче и прошле време, изходны Словіен незнаје суперлатив осталних Словіенов итд. Јест то добро знајема проблема контакта Словіенов из различних народов: "Јего словам разумию, но всему изреченији, што он мніе каже, не разумию."  По овеј причиніе јест треба знати универзалну новословіенску грамматику, в њејже можете користити слова из вашего роднего словіенскего језыка, јако ли незнајете всеј меджусловіенскы словник. Јако ли буде наприміер Чех тако говорити на Хървата в новословіенскем језыке, тој Хърват јему може разумити и буде себіе мыслети, же тој Чех на њего говори в ніејакеј лучшеј верзији језыка чешскего, затоже новословіенскы језык јест "междујезык", иже лежи в срединіе съвремених живих словіенских језыков. В нашем приміере он јест ровно далеко от језыка чешскего јако от језыка хърватскего.

5-иј аргумент: Језыкы модерниј Еврејскиј и модерниј Арабскиј

Ови језыкы сут вазникли в теченији 19-его и начала 20-его віека из свих архаичних предследников, иже біеху користіени само в религиозних текстах и јих народи живо потребиваху много других језыков и диалектов. Днес сут модерны Еврејскы и Арабскы живо користіени јако стандард от милионов людиј. Ова ситуација јест подобна днешнеј ситуацији Словіенских народов с својими језыками и позицији църквенословіенскего језыка. Новословіенскы језык јест студиjа, јака бы была подоба старо и църквенословіенскего језыка, јако ли бы он непрестано растл след живих народних језыков и абсорбовал бы аналогичне процесы, јаке сут имали живе народне језыкы.

Разрешеније

Ових пет аргументов доказаје, же универзалны меджусловіенскы језык в модернем времени имаје шанцу својего бытија и јего ползованије може быти многим људим лучше от ползованија Енглијскего језыка.

(ns)

subota, 22. Jul 2017

PARTNERI

NAŠ PROJEKT




BESEDUJTE S NAMI NA FACEBOOKU

TECHNIČSKA OBSLUGA

PUBLIKOVANJE ČLANKOV